ЗЕМЉА - Оскар Давичо (1909-1989)

То је земља без сенке јутро
земља без туге увече
човек без гробља за собом. Ја сам

тај корак од седам миља без краја
завезан одозго и учворен
у неиздржљиву тачку воље. Ја сам тај

страх раширен одоздо као прегрижени образ
нултог меридијана на колцу бескраја. Ја сам
још једна спала образина. Ја сам

тај споменик века ишчашеног из времена
као младеж без тела, као израз без лица
у каменој мрежи знакова. Ја сам тај

одрешени чвор сунца што дува у своје канџе
тај бодљикави жар заривен у теме
прошлости од зноја без водоскока. Ја сам

та земља без сенке јутро
земља без туге увече
човек без гробља за собом.

Не теглим сећања да бих био
оно што јесам јестећи у пролазу.