субота, 01. март 2014.

ЉУБАВНА КАНТИЛЕНА - Мирко Королија (1886-1934)

Јутрос ми снови тобом мирисаху
ко рано цвеће пролећем што буја
све жудње твоје име гутаху
к`о јато синоћ рођених славуја!
Јутрос ми снови тобом мирисаху!

И тобом све ме поздрављаху ствари!
Из свег ми твоја уста пуна зоре
збораху својим говором што зари,
из свег љубљаху два ока што горе!
Тобом ме неме поздрављаху ствари!

О теби јутрос причаху све руже
заносно причу ружичасту једну,
и свежи пупи, што се љупко круже,
тепаху песму бескрајну и жедну!
Грцаху јутрос о теби све руже!

Док пролећа те избираху моја
царицом својом, и тамјаном бујне
младости недра кадијаху твоја,
уз псалме крви вреле и олујне!
Пролећа теби клањаху се моја!

Цацице мојих пролећа што цепте,
јутрос све риме моје се злаћаху
златом у ком ти лепе косе трепте,
и све се песме у те претвараху!
Царице мојих песама што цепте!...