Најзад се руке ухвате за трбух
Да трбух од смеха не пукне
Кад тамо трбуха нема
Једна се рука једва подигне
Да хладан зној с чела обрише
Ни чела нема
Друга се рука маши за срце
Да срце из груди не искочи
Нема ни срца
Руке обе падну
Беспослене падну у крило
Ни крила нема
На један длан сад киша пада
Из другог длана трава расте
Шта да ти причам
(1954)
Да трбух од смеха не пукне
Кад тамо трбуха нема
Једна се рука једва подигне
Да хладан зној с чела обрише
Ни чела нема
Друга се рука маши за срце
Да срце из груди не искочи
Нема ни срца
Руке обе падну
Беспослене падну у крило
Ни крила нема
На један длан сад киша пада
Из другог длана трава расте
Шта да ти причам
(1954)
Нема коментара:
Постави коментар