Као када птица лака,
кроз ноћ глуху,
залепрша својим крил`ма
у ваздуху.
Као кад на зумбул падне
капља росе,
ил кад ветар носи моје
тамне косе.
Ко кад листак руже слети
поврх траве,
ил кад зора чедно љуби
магле плаве.
Толко исто прави крета
прави шума,
кад кроз поља ил кроз густу
таму шума,
Гледајући са два своја
ока црна,
бежи хитро, уплашена
лака срна.
Нема коментара:
Постави коментар