ПЕСМА ИЗ ПРИЧЕ - Александар Секулић

На последњем спрату од века и света,
на највишем врху преко бестрагије
(где су прогнани бог и поета)
- повадише браћа ноже из каније

Крваве јагоде у снежној планини!
Какву на себе приредише хајку:
ваздан се гонише и по месечини,
ал најпре стигоше да убију мајку

И не ставише ноже у канију.
Не уставише се на кућном прагу.
Не поскакаше у провалију.
И не потонуше у крв своју драгу.

Кад сломише ноже, откинуше руке
богу, песнику и народима
колко да помогну и да скрате муке
- два брата јединца клаше се зубима...