ПАНТЕИЗАМ - Раде Драинац (1899-1943)

Јасика је јасика, а не дрво од гуме,
И нису никакве балерине босе смреке;
Не волим песнике који силују шуме
И који дрско пљују низ модре реке.

Начувши нешто о земљи, крадом,
Можда су на бетону спазили јабланове праве,
Али да су видели храст мој под виноградом,
Никад им више на памет не би пало
Ни једно дрво да скрнаве.

Ветрови пишу најлепше баладе
Увелим обалама и кроз суморни рид.
Због тога не верујем у песника с балустраде,
Загледаног тужно у одлепљен, градски зид.