ПИСМО - Раде Драинац (1899-1943)

Жив сам и здрав,
Само станујем високо.
Кроз кров стаклено око
Гледа на Дунав.

Вода је пепељасто-сива,
У подне од облака полилеј,
У сутон лађа се у врбак скрива
Што из Бакуа за Нирнбегр носи петролеј.

Иначе... јесење боје у спектру дана,
А увече крупна, звездана слова:
Ноћ је као рана,
Ноћ је Ана Павлова.

Који пут окно затресу кише
Као безброј жутих лептира,
Тада на крову џин неки почне да дише
И олуја на олуку засвира.

Главно је да сам жив и здрав,
Ма да станујем високо.
Само једно: ко рече да је Дунав плав
Као кравље око?...