УТЕХА - Раде Драинац (1899-1943)

Зашто да очајавам?
Испео сам се на Хеликон!
Остатак година треба да проспавам
У миру и слави.
И мада не бејах Анакреон,
За љубав и добро сам знао.
Па не буду ли ме поштовали данашњи људи,
Негде ће временом,
Као метеор из висина пао,
Споменик мој да се пробуди.

Моју реч као крв чисту
И моје бриге завичајне,
Више од свих обелиска,
Време ће вечито да буди
Као заробљени глас диска
У грудима људи.