ШЕТАЧ - Раде Драинац (1899-1943)

Идем,
Корачам,
Газим као какав надувани кондотијер
Између вечерњих дрвореда,
Коме нос смета
На земљу да гледа.

Идем,
Корачам,
Газим
И себи под нос зборим,
Док ми кораци по плочама звоне:
"Ипак... дивно је то бити човек!
Како би било ужасно у коња да се претворим,
Па низ улицу да вучем терет од две тоне".