понедељак, 14. јануар 2019.

ВЕЧНИ ХЛАД - Раде Драинац (1899-1943)

Да се могу пропети као хат,
Који с вриском са шума лишће стреса,
Био би то апокалиптичан бат
Ватрених копита које друмове окрећу пут небеса.

Али ја нећу да очајавам.
И овде, међу љубавима које као гране цвиле,
Једном ћу ваљда утешно да спавам
Мртвилом птице, уткане на комаду свиле. 

1 коментар: