ГАВРАН НА ПРОЗОРУ - Раде Драинац (1899-1943)

Сећам се,
Сећам!...
Једном сам зором ишао на реку,
Да посматрам звезду далеку
Како плаче у модрој дубини.

Давно сам тако, у неком граду,
Уз сваку степеницу
Носио зоре на параду
На неиспаваном лицу.

Још чешће сам без петлова и сова,
Прикован за сто, рукама скупљао зоре
И завесама бесанице и будних снова
Застирао своје прозоре.

Сећам се,
Сећам!...
Али јутрос се петао трипут јави
И зора румена
Подиже се као жена
Заспала  у трави.

Да то моје сање
На крилима ноћ  не однеше?
Али ко ме,
Ко ме то зовну
Да кренем на путовање?

Устадох, и гле чуда!
На прозору нарогушена птица
Разјапила црн кљун као луда
И пева: гро, гро!...