ПОЕТИКА - Раде Драинац (1899-1943)

Поезија је трактор који земљу оре
Негде испод Урала.
- Отворите прозоре
И раширите руке!
Птица је посустала
Што лети из горе.

Песник је Фауст који преображава сваки лик,
Са срцем у ком потоци шуморе.
- Довољно је да покренем језик,
Да се сви прозори у граду отворе.

Свечано распарах све шавове поезије, -
Преда мном је гола Дама!
На бистром небу Полинезије
Уплашен месец као лама.

О ви
Којима срце никад није било кишобран за громобран,
Празноглавци на коцкарском рулету историје,
Упамтите!
Приближио се велики дан
Када поезија у психо-физичкој храни света
Преузима улогу калорије.