БАЛАДА - Раде Драинац (1899-1943)

О времена детињства, гробнице глуве!
Дрхтања дечачка на обронцима шума,
Када су као флауте цвилеле гране суве!
Времена црног хлеба,
Јаука јесењих ветрова,
Мрког кишног неба
И огњених мојих снова!
О дани црне, посне земље,
Румених зора веселих априла,
Радости нема и раскошно Кремље
Мојих младеначких идила!

Ко је слутио да ће босо дете
Сутона некога низ друм поћи,
И да ће пурпурни огњеви једне комете
Сијати вечно у његовој ноћи?

Ко је веровао да ће тај дечак бледи
Постати песник у граду,
Који се на небо попео,
Најлепшу звезду да скине и њоме да напише баладу
Колико је плакао у животу
И колико је волео?