Промичу вечери у лету као птице:
Још се осврнули нисмо а за нама јесен!
Да ли постоји негде, далеко у свету,
Још даље од Полинезије,
Неки оток занесен,
Где се живи у магновењу док срце бије?
Да ли постоје годишња доба,
У којима је светлост стално млечна,
И кут добре земље где човека ништа не оставља,
Где су пријатељи верни до гроба
И где је љубав вечна?...
Још се осврнули нисмо а за нама јесен!
Да ли постоји негде, далеко у свету,
Још даље од Полинезије,
Неки оток занесен,
Где се живи у магновењу док срце бије?
Да ли постоје годишња доба,
У којима је светлост стално млечна,
И кут добре земље где човека ништа не оставља,
Где су пријатељи верни до гроба
И где је љубав вечна?...
Нема коментара:
Постави коментар