Уз Грига
У априлске ноћи ја сам месечар пијани
од месеца пуног душа ми се жути
у чежњу светова рани.
А кад усним
плашим се да ме не сахрани
визија неке жене и тамни собни кути.
...Чудни су априлски дани...
Изгубио сам појам времена на плавом кругу неба,
на длану боре оцртавају пређене путеве,
на огледалу спазих јесен и лишће у језеру очију.
Не плачем:
око мене шуме бесмртне строфе љубави.
Још једну песму,
мала рађајућа птица сутра ће ме натпевати
и ја ћу утонути у црне шуме пролазности...
Скоље-Београд-Загреб-Париз
1919-1922.
Нема коментара:
Постави коментар