недеља, 13. јануар 2019.

Раде Драинац (1899-1943)

Глад ми је бескрајна а руке вечно празне.

Ноћу низ улице градске на прстима носим месец
и тугу остављам под прозорима изгубљених жена.

Дао бих све а ништа немам.
Глад ми је бескрајна а руке вечно празне.
Објавио у

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)