ВАРЉИВО ПРОЛЕЋЕ - Раде Драинац (1899-1943)

За једну ноћ црна коњица дрвећа
Одгалопира у непознати крај
И ласте на крилима пролећа
Донеше мај.

Сва шума постаде зелена
И распевана;
На прозорима бела пена
Светлог дана.

А кад видех како се огледа
У модрој реци шумни дрворед,
Нагнух галву и ја.
Из воде човек, уморан и сед,
Осмехну се на ме,
Тужног погледа.