СИН ЏИНОВА - Раде Драинац (1899-1943)

Једна звезда имитира козу
И у Алпе пада поспана.
Чудно!
Налазим се у возу
Негде крај Лугана.

Неко буљи у мене,
У руке ми и плећа,
У моје очи занесене,
И онда ме бојажљиво пита:
- Чије сам земље син?
Одговарам му кратко:
- Ја сам Србин.

Као да је јастреб улетео,
Он шири руке,
У чуђење потања цео,
Као да је угледао хајдуке,
Или као да се под точковима отворио вулкан.
А онда промуца:
- Србија?... Знам... то је Балкан.

Тако све до Париза
Месец расипа шрапнел
Прохладних снова.
За непознатог,
Чак и кроз Готхардски Тунел,
Остајем из расе џинова.