ЛЕПОТА - Раде Драинац (1899-1943)

Мало је ствари
Којима није потребан коментар и асистент,
Које може само да свари
Челични лонац у граду.
Видим,
Замном поворке праве параду
И у глас гомила виче: -
"Д е к а д е н т!"

Молим!
Ви кажете: "Лепа су гробља, старо место
И свих ноктурна на свету звездана свита";
А ја велим:
Пре но што се хлеб испече, расте тесто
И прелива рубове корита.

Зар није леп сеоски дрвљаник,
У ком миш свој део гризе?
Ако је за нирвану меродаван Будин лик,
А за неизвесност очи Мона Лизе,
Дантеовим паклом пева и градски канал! -
Зашто онда човек место паучине
Ватру не би изабрао за идеал?

Лепота као химера,
То је женка која паука ждере,
Ако је болнога Христоса измислио Рибера,
А Фрагонар лутке смеха, -
Зашто не би лепа била тестера
Што пева испод прокислих стреха?