Нека људи своје главе побеснелих паса шеатју просторима!
Нека све у њиховом гњилом сну буде меко као хлеб,
Ја ћу да се ослободим крварења над бескрајним несрећама!
Хоћу да сањам о сунцима која ће рекама рујне згуре затапати мој гроб,
И о ноћима пред којима ишчезавају све мрље на животним палубама.
Из ове крваве магле у којој су се изгубили сви плашљиви погледи,
Ја желим ноге да извучем,
И да запевају друмови
којима намеравам да пођем.
Ја нећу више тај крвави хлеб којим се кукавице у мом веку хране,
Ни од суза да зидам пирамиде!
Ако их чак и не буде, измислићу невиђене дане
Какви се само у магијама виде.
Нека све у њиховом гњилом сну буде меко као хлеб,
Ја ћу да се ослободим крварења над бескрајним несрећама!
Хоћу да сањам о сунцима која ће рекама рујне згуре затапати мој гроб,
И о ноћима пред којима ишчезавају све мрље на животним палубама.
Из ове крваве магле у којој су се изгубили сви плашљиви погледи,
Ја желим ноге да извучем,
И да запевају друмови
којима намеравам да пођем.
Ја нећу више тај крвави хлеб којим се кукавице у мом веку хране,
Ни од суза да зидам пирамиде!
Ако их чак и не буде, измислићу невиђене дане
Какви се само у магијама виде.
Нема коментара:
Постави коментар