ЕНИГМА - Раде Драинац (1899-1943)

Сећање је као паучина између дрвећа:
Гледам кроз огледало дана
Како из виолине пролећа
Излеће јато врана.

Сећање је као вода:
Гледам кроз кораке
Како ибиси крмом брода
Замичу за облаке.

Али зашто никад не може да се заборави.
Нити да се избрише,
У сутон кад земља замирише,
И кад се над шумом поларна звезда јави,
У срцу нашем траг љубави?...