ПЕСНИК И ЊЕГОВ ШЕФ - Раде Драинац (1899-1943)

По прилици стоји овако:
Процес за једну песму може цео век да траје.
Иначе... може свако
Да загребе по хартији,
Чак и да залаје
На своју жмирећу лампу,
Као на месец фармерски пас.
На свету треба сви да певају!
Али је мало оних, који имају глас
За гала осветљену рампу.

Извесно,
Песма је и то кад ветар лудо занише брезе!
Али она је исто тако наш труд и  камен.
Онај који је корачао  у такту Марсељезе,
Зна шта значи њен живи пламен.

Ако су вам жеравицом икад
Кануле речи у крв
И мирисом суза са воштане свеће,
Нећете их више заборавити никад!
Вечно у вама гореће
И гришће по вашој души као црв.

Зато, мој драги шефе,
Никад песнику не реци да је беспосличар,
И добро упамти:
Само онај који влада нашим душама, -
То је прави господар.