Хтео бих све да кажем као да се растајем са светом:
Мрзео сам оца, волео мајку, љубио једну удату жену,
Предајем срце зрелом сунцокрету
Што у тамној ноћи губи своју сену.
Са моје станице скоро ће да крене воз;
На овој земљи, одиста, има много шарених чуда,
Варљивих профета, лажних песника, проданих душа,
Ухода и луда:
Често и најокорелији грешник зажели да склопи очи под земљом и травом.
Ја нисам мудрац са истока: још мање су моје речи нове: -
Певам као што пашчад лају...
Не узмите за зло ове речи:
И сам сам живот учинио лепшим него што је био,
Мене би могао само куршум за зликовца да излечи,
Толико сам се на земљи разоткрио.
Толико!
А већ ако би ми судбина једном била милостива,
Па кад зажели да скине моје животне скеле,
Нек умрем у један сутон кад јесен, иначе досадна и сива,
Личи на печено теле.
Мрзео сам оца, волео мајку, љубио једну удату жену,
Предајем срце зрелом сунцокрету
Што у тамној ноћи губи своју сену.
Са моје станице скоро ће да крене воз;
На овој земљи, одиста, има много шарених чуда,
Варљивих профета, лажних песника, проданих душа,
Ухода и луда:
Често и најокорелији грешник зажели да склопи очи под земљом и травом.
Ја нисам мудрац са истока: још мање су моје речи нове: -
Певам као што пашчад лају...
Не узмите за зло ове речи:
И сам сам живот учинио лепшим него што је био,
Мене би могао само куршум за зликовца да излечи,
Толико сам се на земљи разоткрио.
Толико!
А већ ако би ми судбина једном била милостива,
Па кад зажели да скине моје животне скеле,
Нек умрем у један сутон кад јесен, иначе досадна и сива,
Личи на печено теле.
Нема коментара:
Постави коментар