БАЛАДА О СРЦУ ЈЕДНОГ МАНДАРИНА - Раде Драинац (1899-1943)

О раскрснице живота, снова и идеја,
Вечери туговања, болеарне зоре,
Љубави, моја црна камеја,
Животе, јутро без нада и сања,
Завесе мртве низ дуге прозоре!

Визије гиганстке далеких туговања
На поларне воде и љубави као сестре беле,
Букети мрака у чежњи мојој,
У месо моје дијамантске стреле!

Лепото зелених вода и плаветнило рима,
Пољупци хладни на уснама љубљене жене,
Кораци скитница, језива снежна зима,
Младости проспавана под мостовима Сене!
Меланхолијо дана смрзнута у сузи на рубу трепавица црни,
Болу мој, моја катедрало,
Срце, псето моје мало,
Мртво по стоти пут на свим плочама града!

1929.