ДАХ ЗЕМЉЕ - Раде Драинац (1899-1943)

Једном,
У младости,
Ишао сам неким пејзажом чедним,
У ком су јабукове гране цвилиле као виолине,
А украј пута ражане стабљике
Звиждале као окарине.

Та ми је музика под језиком заспала сећањем,
Те често зането слушам шум у трави,
И пред сваким орањем,
Чим октобар небо загарави,
Дах родне земље у срцу ми се јави.