ВЕЛИКИ РАЧУН - Раде Драинац (1899-1943)

Грана се на ветру нија
Као клатно времена.
Што је ту је!
Никаквог генија,
Од снега или камена,
Нисам правио у стиховима.
Само се плашим да нисам и сам знао,
Да су можда то били испрекидани дахови човека,
Који је прилично дуго умирао.

Међутим... сазнадох да су само на земљи срећни они,
Који о животу и најмање знају:
Лупежи и фанфарони,
Који ништа од себе не дају.

Ја сам нешто друго хтео,
И сад отпуснице нема!
Висовима сам се пео
И скидао низ лествице теорема.

...Нија се грана!
Прозирна сен по спарној трави
Рачун је мојих дана.
Кад на њега ноћ тешку стави,
Неће ме бити више.
Тада ће над селом мојим
Да запљуште црне кише.