АФРОДИЗИЈАК - Раде Драинац (1899-1943)

Река што под селом тече тужна је као Ахерон.
На обалама њеним зелени се клен,
Под врбама блебеће млин као фанфарон,
А над њим јесењи дан
Раширио златну сен
Као кафтан.

Ноћи су овде пуне магије,
На ђермовима спавају птице.
Често месец у црно перје облака
Сакрије сатирско лице.

Тада своју мисао занету
Не могу да обуздам од суманутих визија,
Те укочен, на кревету,
Сав сам огањ и афродизија.