БУРГ НА РАЈНИ - Раде Драинац (1899-1943)

Негде на Рајни, не сећам се више,
Видео сам суморан и стари бург,
И сазнадох тог сутона од кише, -
Рођен сам да постанем тауматург.

Отад, ко маг, читам судбине с лица,
Као дете своје пређено штиво,
И са неких мраморних степеница
Сваке ноћи гледам у небо сиво.

И речи су ми пуне сновиђења,
Из чијих оклопа један астролог
Људима довикује: довиђења!

То не знам да л` сам обмањивач ил` бог
Ил ћу ко Фауст свој систем да створим:
Само отад у црном огњу горим.