КАМЕНА ПИРАМИДА - Душан Костић (1917-1997)

Ја сам губилиште пјесама давних,
смрзнута пирамида многих сломљених снова,
ја сам носталгична сјенка негдањих осмјеха и цвркута,
кад се отварао живот несхватљив, загонетан,
а сад ме, ево, на поразном пољу
још само свједок да сам био, све видио, доживио
доста од овога што нисам нипошто хтио.
Зачудо, као да више не желим да ишта кажем, осјећам
спарушене ријечи у себи спарушеном
који и нема снаге да устане крепко
против узмућене ријеке као у најбољим данима,
онда, некад.
Ја сам  губилиште пјесама давних,
смрзнута пирамида многих сломљених снова.