Млидијах некад да има још много брда и небеса
на које ће тице мог вида да пану
и да ћу прећи сва мора од Мљета до Целебеса
уз младост једну дивну и много раздрагану.
Сад жудим само, под небом Србије, гору једну чарну
пуну лисја и тица мали`
по којој су се потоци разиграли,
и, прегршт воде у рукама мојим
тице малене да појим.
на које ће тице мог вида да пану
и да ћу прећи сва мора од Мљета до Целебеса
уз младост једну дивну и много раздрагану.
Сад жудим само, под небом Србије, гору једну чарну
пуну лисја и тица мали`
по којој су се потоци разиграли,
и, прегршт воде у рукама мојим
тице малене да појим.
Нема коментара:
Постави коментар