МОЋ НОЋИ - Душан Костић (1917-1997)

У ствари, тада се природа буди,
из прадубине дошаптава тавну збиљу,
оно што бијаше успавано прогмиже и диже главу,
чује се тетурање коријења, плашљивост лишћа,
починак је за изблиједјеле очи, за руке сморене, за прибирање себе,
али за вртове не, али за предјеле не;
ноћ је буђење оних што их је ижвакало сунце,
отресају прашину јаблани, пропињу се кипариси,
преливени свјежином ваздуха очешљаног питким вјетром;
засапли су аутокари, пробудиле се птице
у славу ноћи, у славу величајну,
у славу ноћи која ослобађа све.