ПОНОЋ ( I ) - Блаже Конески

У бескрајном мраку изгубљени ждрал,
- у бескрај плови самотни крик,
самотни крик -
сломљен од ветра, пред мразну зору,
уморна крила склопиће он
и довршити незнани пут.
У бескрај плови самотни крик
изнад мртвог града
самотни крик...
О има ли срца које је будно
да тугу само, и ништа друго,
да бескарјни само осети јад -
над мразним пољем, усред таме,
писак ранјене птице и саме?