Јесен је тиха, сетна светлост света.
Човек жели некуд далеко да шета.
Лепото, ти ме замараш све више.
Проћи ћу све што узбуђењем мами.
Има таквих места где будемо сами.
Лепото, ти ме замараш све више.
Смиреност је мудрост, страственост је глупа.
Седнућу у парку на једну од клупа.
Лепото, ти ме замараш све више.
И седећу тако, с цигаром у руци.
Седећу док вече не огласе штурци.
Лепото, ти ме замараш све више.
Човек жели некуд далеко да шета.
Лепото, ти ме замараш све више.
Проћи ћу све што узбуђењем мами.
Има таквих места где будемо сами.
Лепото, ти ме замараш све више.
Смиреност је мудрост, страственост је глупа.
Седнућу у парку на једну од клупа.
Лепото, ти ме замараш све више.
И седећу тако, с цигаром у руци.
Седећу док вече не огласе штурци.
Лепото, ти ме замараш све више.
Нема коментара:
Постави коментар