УСПОМЕНА ( I I ) - Блаже Конески

Сад си ти стара
и сада си тијело посустало цијело,
изнурено,
и ја себи не могу да опростим
што не кривицом твојом но својом
не смјех приближити као што смјех
твоје обличје бијело.
Твоје тијело што се нудило
чудесно тијело
ко бијели облак на плавом небу у сјећању ми лебди
и све је то сад прошлост,
и ништа више није,
и оста само нејасан утисак
да си ми била драга.
Сад стар сам ја,
и сад бивам тијело посустало цијело -
спомиње те уморно сад моје тијело.