ПЕСМА ( I I ) - Блаже Конески

Да лажеш ниси кадар,
зла збиља у срцу бесни -
тугу и срамоту своју
сакриј у нејасној песми.
И ако тад испричаш
за пуста вечерња села
- кад су се у дивљем трку
два воза у мраку срела -
и ако тад испричаш
за месец који избија
крвав из тамног врха,
за зрак што црвено сија -
речи ће бајке да туже
тугом рањене душе.
Да лажеш ниси кадар,
зла збиља у срцу бесни -
тугу и срамоту своју
сакриј у нејасној песми.