САТ - Блаже Конески

Били су угасили радио преко пута
и у необичној тишини
чуо сам сат на витрини.
Откуцавао је равномјерно као штеп
на шиваћој машини.
Схватих - као да је све вријеме
опшивао сребрнасту мараму
каквом су некада момци
џепић на прсима китили.
Разумјех заправо откуд ми долази
ова језа уз кости.