УГАЉ - Блаже Конески

Само да зажмурим -
он већ расте из подзмеља,
безоки, црни, брижни старци
усправљају се преда мном,
њихова чела строгих бора
уносе ми се у лице,
ако стегнем јаче капке -
он се, црн, у стенама гомила,
већ ме је надрастао,
поклапа ме,
крцкаво ме зглобљује у себе,
и ја сам већ
у подземном руднику
црни грумен који шапуће:
могу да горим!