ЛЕПТИРИЦА - Блаже Конески

Ти не водиш рачуна о мојим предањима,
не желиш ни да знаш пред ким сам обавезан
у свијести и у прихватању свијета -
забринута си за углед свој и љепоту.

Тебе не занима моја сјеменка, из које на жалост
све потиче,
нити вјерујеш у посебни прилаз свјетлости и мраку.
Што могу да ти обећају моји посебни углови
посматрања?
Уплашена си за углед и љепоту?

Однекуд извире мој нагон према теби,
и ти не можеш да с чежњом не осјетиш свјежину струје,
но ма која бразда да је одвуче, не одупиреш се -
преплашена за углед и љепоту.

У чему тад осјети дубину оног црног коријења
које ме поји све до спокојне сјенке љета,
- и пошто шуморе гране не само по вољи вјетра -
при таквом ужасном страху?
У чему се састоји твоје вољење, кажем!

Заустављаш се као лептирица на сувом дрву.