СУША - Блаже Конески

Очи су ми као пресахли извори
у суши
у пустом, каменитом, спрженом крају.

Ко земља што жуди капљицу кише
у летњој жези,
тако душа жуди за сузом,
а очи никако да је исцеде.

То је за поуку, да знаш!
Не гори тек онако растиње кад засуши,
и гладни људи не умиру,
нити успева обилан плач
за онима што су отишли к врагу.