ЗАЉУБЉЕНЕ ДЕВОЈКЕ - Блаже Конески

Оне имају лице нежно осенчено,
као да на њега пада сенка прозрачног лишћа,
и лице се, од тога, неосетно издужује.
Оне имају очи проширене, замишљене и влажне,
као да се плаше сваког изненађења које може да искрсне.
Оне тако лако нагињу чело
да би њиме додирнуле усне вољеног
које им се тада чине као крила лептира
засталог на травки - у трену пре полетања -
док се травка повија.
Оне тад пружају руке у загрљај
очајнички смело, слепо и неминовно
као весла у узбуркано море
пред којим невољно затварамо очи.

Боже, да ли сам заиста некад то доживео?