РАЖ - Блаже Конески

Неминовна спокојност старица повијених
и помиреност са судбином.
Некакав разговор тих, монотон, шкрт,
речи потпуно свакидашње
сувим уснама шапутане.
Али кад ветар уздува:
климање главама,
нескладно махање рукама,
и некаква песма дубинска, молитвена,
тужна као музика
у летње подне - на постаји полупустој.