петак, 31. јануар 2014.

СТАРИЦА ( I I ) - Блаже Конески

Неме речи ниже поваздан док преде.
Увече са женама пред капијом што седе.
Помрчина благо дише у сокаку.

Сви су се разишли. Наста мукла тама.
Поседеће она још малчице сама.
Помрчина благо дише у сокаку.

Пред очима мрак је све гушћи сав зборан.
Ослушкује: као све ближи да је знани корак.
Помрчина благо дише у сокаку.

Рад` овог трена што трзао је некад,
сваке вечери она чека, чека.
Помрчина благо дише у сокаку.

Најзад устаје и ка кући креће.
Реза на капији шкрипне "добро вече".
Помрчина благо дише у сокаку.

Нема коментара:

Постави коментар