СТАРА ЛОЗА - Блаже Конески

То је било предосећање неког укуса
опорог а освежавајућег,
као да си пустио корење јавора
до влаге у земљи.
То је био непознати укус
а ипак сачуван у успомени,
али не језиком и непцима,
већ више кроз сан.
И како да те назовем ја,
лишен тебе,
насладо за смртну жеђ,
последњи одмору!
Опет се морам врети у тесном кругу
својих знања, наслућивања и предања.
Можда си ти укус
никад неокушаног вина
од старе лозе!