ЈЕЗЕРО - Блаже Конески

Замишљен, излазиш увијек с истом проклетом мишљу,
и, као на самом прагу стрекнуо,
не знам по који пут, откриваш у себи свијет:
језеро под модрим велом Беласице
у зеленом обручу платна и кипариса.
И треба, за људски трен, љепота ова да опет ти буде обична,
да потоне у тебе као у прашину,
да нестане -
да опет будеш нормално несрећан човек
као већина уоколо.
Но колико је, ипак, драгоцјен управо тај интервал
између двије гриже савјести!