Само се једном тај род давао у дар,
ти лозо моја, срасла у одар!
Мизерна судбина сад ево те стима,
опрљени крсте на меким креветима!
Више ти ни с ким лијепо бити неће,
изгубљено моје, убого распеће.
ти лозо моја, срасла у одар!
Мизерна судбина сад ево те стима,
опрљени крсте на меким креветима!
Више ти ни с ким лијепо бити неће,
изгубљено моје, убого распеће.
Нема коментара:
Постави коментар