Заковитлане у вртлогу дана
жене у њега заљубљене немаше кад,
не нађоше начина да га сретну.
И сад гледају:
као силуета на хоризонту
иде један тих путник,
скоро ће за превој да зађе,
губе га неповратно.
А леп им је некако, издалека, према заласку.
А како је њему, то он најбоље зна:
преуморан је и посустао,
по коси му је прашина пала,
прашина му на сувим непцима шкрипи.
Он силази полако у неку тамну долину -
њихов га поглед у њој пратити неће.
жене у њега заљубљене немаше кад,
не нађоше начина да га сретну.
И сад гледају:
као силуета на хоризонту
иде један тих путник,
скоро ће за превој да зађе,
губе га неповратно.
А леп им је некако, издалека, према заласку.
А како је њему, то он најбоље зна:
преуморан је и посустао,
по коси му је прашина пала,
прашина му на сувим непцима шкрипи.
Он силази полако у неку тамну долину -
њихов га поглед у њој пратити неће.
Нема коментара:
Постави коментар