НЕПОЗНАТОЈ - Блаже Конески

УСПОМЕНА

Не са жељом да те гоним као хитру срну,
не са жељом да те држим као голубицу у руци -
ја ћу те скривати у свом срцу
као ластавицу скривену у гнезду,
ја ћу те чувати као тајну успомену
пун ужаса зато што те заборављам.

РАЗДВОЈЕНОСТ

То тихо и лако лепршање шала,
тај црни и тренутни блесак у очима,
а та потпуна раздвојеност ипак,
ах, ипак та случајност у свему -
па зашто сева црна муња у срцу
као у чвору усамљеног храста.

ДРХТАЈ

Моли те, стани, не прилази близу
хвата ме одмах несавладљив ужас,
и ма колико твоје стопе биле лаке,
ја патим - ко да ми по срцу газиш.
О то је пут туге и јесени
која одрања лишће као тихе сузе,
и, јер још увек прву љубав немам,
молим те, стани, не прилази близу.

БЕКСТВО

Тамо где си ти - мени нема среће
тамно сам жедан да те гледам,
горко сам уморан да те следим.
О та празна, празна близина!
Ја пролазим кроз град, лутам пољем,
ја тражим тихо и скривено место.
Али тамо стоји јасика
са светлуцавим дрхтајем твојих рамена,
опет сам пред тобом ја тамно уморан,
пред тобом сам - мени среће нема.

ЖЕЂ

А како мрем док те гледам
не зна то нико нити ће знати.
То је подла жеђ - рећи ћеш ти.
То је покрет жедне руке
ка пределу звезде - рећи ћу ја.

ОТМИЦА

Да сам могао да те отмем као змај
уз силне виловите ветрове и мрак,
па ма колико био омражен и ружан
и свестан да ћу опет бити презрен,
али бар сав опијен за трен
снагом отмице те дивље.