О ЖИВОТУ - Блаже Конески

1.

Непредвидљив си сасвим,
животе, дуга њиво!
Зашто у дворишту баш сад
сврака загракта живо?

Непредвиђеним словом
јавља се она дрско,
а мени је то чудно
али ми није мрско.

Чуди ме да све може
да ми прихвати свијест та
из трена овог времена -
од звука, зрака, мјеста.

Знам, једна ће таква чаша
препуна да се скрши, -
а живот се изнова пуни,
и ништа се не сврши!

2.

Као змајевски каблић
у пећини,
тако је живот пун!


Пиј ако желиш,
срчи ако волиш,
сљемај, шљокај, гутај -
нити узео нити дао,
вазда је пун тај кабао,
данас и сјутра као јуче, -
нити дугујеш нити потражујеш
док те та једначина мјера суче!

3.

Привржен сам животу старих људи
јер тај живот је цјеловито проосјећан
и садржајан,
а слаб:
као изворчић при понирању,
као вјетрић при стишавању,
као кончић при кидању,
као упаљена свијећа коју можеш да утулиш,
а и сама би догорјела.
У тренутак је збијен живот тад
са свим богатствима
уза све пролазности, -
и никаква брига не може да га спаси,
и смисла имају само бесциљне наклоности.