Месец над тамним брдима
као из другог времена
дотакне клицу семена
под опном што се надима.
Расу се звезда злехуда
и душа мре у плавети.
Промичу сенке, авети,
и ја бих пошо некуда.
Бију жудњом дамари.
Од немила до недрага
свуд тражих облик прастари.
Под кором младог дрвета
у вис се већ устремила
суштина доњега света.
1985.
као из другог времена
дотакне клицу семена
под опном што се надима.
Расу се звезда злехуда
и душа мре у плавети.
Промичу сенке, авети,
и ја бих пошо некуда.
Бију жудњом дамари.
Од немила до недрага
свуд тражих облик прастари.
Под кором младог дрвета
у вис се већ устремила
суштина доњега света.
1985.
Нема коментара:
Постави коментар