НАЈТИША - Стеван Раичковић

Песмо, мала звездо!
Пођи са мном ћутећи по трави.
Боцкаће нас суве гране, суве влати.
Обићи ћемо места где су мрави.
Пођи, песмо, са мном ћутећи по трави
И чело ми позлати.
Ја сам добар и ћутаћу:
Гледао сам дуго камен како ћути.
Гледао сам дуго дрво како пати:
Стоји само раширених руку.
Дођи, као цвет тек изникнути.
Боцкаће нас суве гране, суве влати.
Само ће тишина да нас прати.
Трваке ће се савијати у струку.